Bilo bi uzaludno tražiti »poreklo« svake od ovih kosmogonija. Čak i a person za koje se može pretpostaviti da su ih doneli Arijci, imaju paralele u još starijim ili još »primitivnijim« kulturama. Kao i tolike druge 11

AyurvedaExplore how the yogic science of Ayurveda can enhance, strengthen and mend the human body, intellect and heart.

SR, izgleda, prikladno uklopili u arijsko društvo; na primer, poglavar Dasa je slavljen zato što štiti brahmane (Rigveda VIII, 46, 32). Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. Vedski sanskrit ima čitav niz fenomena, posebno cerebralne suglasnike, koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu, čak ni u iranskom. Ovi suglasnici po svoj prilici odražavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da nauče jezik svojih gospodara. Isto tako, vedski rečnik je sačuvao veliki broj nearijskih reči. Čak su i neki mitovi domorodačkog porekla. fifteen Ovaj proces rasne, kulturne i religiozne simbioze, koji je potvrđen od najstarijih vremena, širiće se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom, ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska. Stoka je imala funkciju novca. Jelo se mleko i mlečni proizvodi, ali i meso goveda. Konj se visoko cenio, ali je korišćen isključivo za rat, pljačku i kraljevske obrede (up. § 74). Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture, drvodelje i kovači bronze uživali su veliki ugled.sixteen Gvožđe se počelo koristiti tek oko ~ 1050. godine. Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari, radie.

smo videli da Prađapati stvara svet »zagrevajući se« tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi može se izjednačiti sa zamorom posle seksualnog čina (§ seventy six). Na obrednom planu tapas omogućava »ponovno rađanje«, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere »profanog« u sferu »sakralnog«. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomaže da »u sebi razvije« misterije ezoteričnog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje »toplotu glave«, čineći ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natčovečansku »snagu« koja može postati opasna, a u nekim slučajevima i »demonska«.26 Tapas obuhvata uvodna najznačajnija žrtvovanja, ceremoniju inicijacije, učenje brahmaćarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, rede ispijanjem opojnih supstanci. Ali »zagrevanje« se podjednako postiže i zadržavanjem daha, što otvara set za izvođenje jedne smele homologije između tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omogućavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa žrtvovanjem.

boli, kao elementi nekog pisma ili kao magični simboli. Još ubedljivije izgleda upoređivanje sa australijskim tjurungama. Znamo da ovi obredni predmeti, najčešće od kamena i ukrašeni različitim geometrijskim crtežima, predstavljaju mistično telo predaka. Tjurunge se sakrivaju u pećinama ili zakopavaju na određenim svetim mestima, a mladićima se mogu predati tek posle inicijacije. Kod urođenika Aranda, otac se sinu obraća ovim recima: »Evo tvog sopstvenog tela iz kojeg si izišao ponovnim rođenjem«, ili »To je tvoje sopstveno telo. To je predak koji si bio ti, dok si, tokom svog prethodnog postojanja, lutao. Zatim si sišao u svetu pećinu da se tu odmoriš«.six Cak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu funkciju kao i tjurunge, što je sasvim verovatno, nemoguće je doznati da li su i njegovi autori imali slične predstave kao Australijanci. Ne možemo međutim sumnjati u religiozno značenje azilijenskih oblutaka. U pećini Birsek u Svajcarskoj, nađena su 133 oslikana oblutka, i skoro svi su slomljeni. Izgleda prihvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici pećine. U oba slučaja, težilo se poništavanju magijsko-religiozne moći koju su predstavljali ovi predmeti. Verovatno je da su pećine i ostala mesta španskog Levanta, ukrašeni zidnim slikarstvom, predstavljali sveta mesta. Značenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikazivanih uz antropomorfne slike ostaje i dalje zagonetno.seven Nemamo nikakvog načina da bliže odredimo poreklo i razvoj verovanja naših predaka LI preistoriji.

bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronične plodnosti i ciklusa život—smrt—zagrobni život.four" Uostalom, čim se arheološkim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi, vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo složenih i dubokih, nego i nadugačko promišljanih značenja, višestruko reinterpretiranih, ponekad do te mere da postaju nejasna, skoro potpuno nerazumljiva. U izvesnim slučajevima, prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju približno sećanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. Važno je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne može »prozreti« pomoću dokumenata koji su nam na raspolaganju. Semantičke mogućnosti arheoloških dokumenata ograničene su, i prvi tekstovi odražavaju viziju sveta pod snažnim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom, urbanom civilizacijom, institucijom kraljevstva i organizovanim sveštenstvom. Ali, ako nam duhovna građevina neolita fifty nije više dostupna u celini, njeni delovi sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih društava.

Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita, bez mnogo muke dobijala se velika količina metala, jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. Ali obrada zemaljske rudače nije ista što i obrada meteorskog gvožđa, a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze. Tek kada je pronađena peć, naročito posle usavršavanja tehnike »stvrdnjavanja« metala kaljenjem, gvožđe je preovladalo. Tek je metalurgija zemaljskog gvožđa učinila ovaj steel dostupnim za svakodnevno korišćenje. Ova činjenica je imala značajne religiozne posledice. Pored nebeske sakralnosti, koja je povezana s meteoritima, sada se suočavamo sa zemaljskom sakralnošću, u čemu učestvuju rudnici i nade. Metali niču »u krilu zemlje«.fifty four Pećine i rudnici poistovećeni su sa matericom Zemlje-Majke. Rude izvađene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju »zametke«. Oni lagano rastu, kao da su podložni drugačijem vremenskom ritmu nego što je to život biljnih organizama i životinja — nije stvar u tome da oni manje rastu, oni »sazrevaju« u zemaljskim dubinama. Njihovo vađenje iz krila Zemlje-Majke je, dakle, jedna prevremena operacija. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (što bi se ovde odnosilo na geološki ritam vremena), rude bi mogie postati zreli, »savršeni« metali. fifty one fifty two 53 fifty four

107. trouble Maga. Skiti Šireći se prema Zapadu, zaratustrijanstvo se sudarilo s drugim tipovima religije i pretrpelo njihove uticaje. Isto tako, ni mazdaizam Ahmenida nije ostao nepromenjen. Darijev sin Kserks je u ćelom svom carstvu zabranio kult daeva — što ga je još više približilo Zaratustrinoj religiji. Kasnije se, međutim, i to počev od natpisa Artakserksa II (405—359), pored Ahure Mazde pojavljuju Mitra i Anahita. A kao što ćemo videti, istovetni sinkretizam se očituje u novijoj Avesti, gde se ista imena bogova navode pored Ahure Mazde i pored Ameša Spenta. 38 Sporan ostaje i problem Maga i njihovih odnosa prema zaratustrijanstvu. Smatralo se, na primer, da su oni domorodačko pleme vračeva i prizivača duhova koje je odgovorno za kvarenje zaratustrijanstva, ali, nasuprot tome, i da su upravo oni pravi učenici Zaratustre i njegovi misionari u zapadnom Iranu. U vreme medejskog carstva (VII vek) oni su, po svoj prilici, bili nasledna kasta medejskih sveštenika, koja se može uporediti s Levitima ili s Brahmanima. 39 Pod Ahemenidima su predstavljali svešteničku klasu prvog reda. Kako Herodot obaveštava, tumačili su snove (I, 107 i dalje), proricali su prinoseći na žrtvu sede vlasi (VII, 113), a tokom prinošenja žrtve pevali »rodoslovlje bogova« (I, 132), što ukazuje da su bili čuvari tradicije religiozne poezije.

ten. Patirk šviežumą ir mėgaukis savo diena - Meditacija iš karto suteikia energijos. Skirk kelias minutes savo dienotvarkėje pasikrauti likusiai dienos daliai. Padaryk šią pertraukėlę ir patirk meditacijos stebūklus pats.

Već više od jednog veka kritika se trudi da razdvoji »verovatne«, i utoliko »istorijske«, elemente ove biblijske priče od mase pridodatih i »mitoloških« odnosno »folklornih« naslaga.83 Podjednako su korišćeni i filološki i arheološki dokumenti koji se odnose na političku, kulturnu i religioznu istoriju Egipćana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da će se pomoću sličnih dokumenata osvetiiti i bliže odrediti, možda čak i rekonstruisati istorija različitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIII—XVII vek) do zbivanja čiji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te događaje neki autori smeštaju u XII vek.24 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimično, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloženi su sasvim precizni datumi, na osnovu obaveštenja koja se tiču vojne i političke situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a SPIRITUALNOST pre svega na osnovu datuma uništenja nekih kanaanskih gradova, utvrđene su etape prodora u Kanaan. Međutim, jedan broj tih korelacija i hronoloških odrednica je još sporan. Mi nećemo zauzimati stav u ovoj raspravi u kojoj je vrlo malo međusobno saglasnih stručnjaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao što smo to i očekivali, nije usoelo s utvrđivanjetn istoričnosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog značaia za religiju Izrailja. Što, opet, ni u kom slučaju ne dokazuje njihovu neistoričnost.

tivnih ili geometrijskih tvorevina, različitih preistorijskih kultura. Ali, on nam je i dalje dostupan preko iskustva naše sopstvene imaginacije. I upravo nam taj kontinuitet u sloju imaginarne aktivnosti omogućava da »pojmimo« egzistenciju ljudi koji su živeli u tim dalekim vremenima. Ali, za razliku od čoveka modernih društava, imaginarna aktivnost preistorijskog čoveka imala je mitološku dimenziju. Sasvim je verovatno da priličan broj natprirodnih likova i mitoloških epizoda koje ćemo sretati u potonjim religijskim tradicijama predstavljaju »otkriće« kamenog doba. 10. Nasleđe paleolitskih lovaca S napretkom ostvarenim tokom mezolita okončano je kulturno jedinstvo paleolitskih populacija i stvoreni su varijeteti i razlike koji će ubuduće postati osnovne karakteristike civilizacija. Ostaci društava paleolitskih lovaca počinju da prodiru u krajnje ili teško pristupačne oblasti: pustinje, velike šume, planine. Ali ovaj proces udaljavanja i izdvajanja paleolitskih društava ne podrazumeva i iščezavanje specifično lovačkog ponašanja i duhovnog života. Lov kao sredstvo opstanka zadržava se i u zemljoradničkim društvima. Jedan broj lovaca, koji su odbijali da aktivno učestvuju u ekonomiji zemljoradnika verovatno je bio zadužen da brani selo; iz početka, od divljih životinja koje su uznemiravale naseljenike i nanosile štetu obrađenim poljima, a kasnije od rulja pljačkaša.

three. Simbolička značenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji »dokumenti«. Počev od mustjerske epohe (~ 70000—50000) sa sigurnošću možemo govoriti o pogrebima. Međutim, lobanje i donje vilice našli smo i u mnogo starijim naseljima, na primer u Ću-ku-tjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~ 400000—300000), i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. Pošto nije reč o grobovima, čuvanje lobanja može se objasniti religioznim razlozima. Opat Brej (Breuil) i Vilhelm Šmit (Wilhelm Schmidt) pominju običaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primitivnih naroda six da se lobanje mrtvih srodnika čuvaju i prilikom seoba nose sa sobom. Mada je ova pretpostavka verovatna, većina naučnika je nije podržala. Ove činjenice podjednako su tumačene kao dokaz ljudožderstva, obrednog ili profanog. Tako je i A. C. Blan (Blanc) objasnio sakaćenje jedne neandertalske lobanje, pronađene u pećini na Kirkinom brdu: čovek je bio ubijen udarcem koji mu je smrskao desnu očnu duplju, a zatim je proširen otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. Ni ovo objašnjenje, međutim, nije jednodušno prihvaćeno. 7 Izgleda da je postojanje verovanja u zagrobni život dokazano još od najstarijih vremena, i to na osnovu korišćenja crvenog okera, što je obredna zamena za krv, dakle, »simbol« života. Običaj da se leševi posipaju okerom veoma je i vremenski i prostorno raširen, od Ću-ku-tjena pa sve do zanadnih obala Evrope, u Africi do Rta dobre nade, u Australiji, Tasmaniji, u Americi sve do Ognjene zemlje.

u brojnim tradicionalnim kulturama. Ipak, jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do stvaranja određenih tehnika žrtvovanja kontemplativnih metoda i spekulacija koje su imale tako odlučujuću ulogu pri buđenju jedne nove religiozne svesti.

Ovi apilum i muhhüm isto su što i nábiim. Kao i proroci Izrailja, oni pretežno koriste kratke rečenice i svoje poruke šalju carevima, čak i kada je reč o lošim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. 38 Već u prvim vekovima osvajanja i naseljavanja keyćuje se kanaanski uticaj, koji je istovremeno dubok i raznolik. U stvari, od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem, sveti gradovi i svetilišta; prema kanaanskim uzorima se organizuje i sveštenička klasa; najzad, i sami proroci, koji će se ubrzo suprotstaviti svešteničkoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti, takođe su proizvod kanaanskog uticaja. Pri tome, proroci su zahtevali najčistiji jehovizam. S jednog stanovišta, oni su bili u pravu; ali, jehovizam koji su oni obznanjivali već je bio usvojio naj kreativni je elemente kanaanske religije i kulture, istih onih kojih su se proroci tako žestoko gnušali.